July 18, 2011

O Language Bridge Programu - Intervju sa Akreidi Zilbermanom, prvi deo

Dozvolite da vam predstavim Arkeidi Zilbermana, autora Language Bridge metoda za učenje engleskog jezika. Gospodin Zilberman je inače inovator, simultani prevodilac i edukator koji je patentirao svoj Language Bridge program i uspešno ga koristi u nastavi engleskog jezika. 
Pre nego što nam kaže nešto više o svom softveru, želela sam da nam u ovom eksluzivnom intervjuu za www.engleskizapocetnike.com (originalna verzija) otkrije kako tečno propričati jezik i da nam da praktične savete za učenje jezika.
Marina Petrović : Možemo li početi ovaj razgovor tako što ćete nam reći nešto o Vašem sopstvenom iskustvu učenja stranog jezika ?
Arkady Zilberman: Ja sam imao sreće. Lako sam učio jezike pošto sam nekako od samog početka razmišljao na stranom jeziku. Proučavao sam taj fenomen mnogo godina - zašto neki ljudi uče strane jezike s lakoćom, dok većina ima problema. Evo i rezultata mog istraživanja:
Razmišljanje na stranom jeziku je bitan cilj koji predstavlja jedan džinovski korak ka fluentnosti (tečnom govoru). Nije baš ni lako razmišljati na novom jeziku, posebno ako to nikad niste radili, ali je ipak jednostavno - nije tu potreban čaroban štapić. 


Neko ko uči jezik prvi put često veruje da je dovoljno da se jezik uči dugo i naporno i da će to konačno, poput nekog prekidača, jednog momenta pokrenuti razmišljanje na stranom jeziku. Sada sam mudriji i znam da su naši mozgovi kao mašina koje uklapaju različite šeme i jedan od glavnih pokretača je kontekstualno okruženje. Nikad nemojte učiti reči zasebno! Od samog početka učite čitave rečenice u emotivnom kontekstu. Prvi savet koji dajem svojim studentima je da izaberu novo ime i koriste ga sve vreme kada pokušavaju da misle na novom jeziku.

Marina: Možete li pojasniti šta podrazumevate pod “novim imenom” i kako to može da pomogne u učenju jezika ?
(link ka tekstu)
Arkady Zilberman: Učenicima treba da bude zabavno i da se pretvaraju da im je jezik koji uče maternji. U tom procesu treba da zaborave na svoju sopstvenu kulturu i jezik, bar za jedan period, da bi bolje upili jezik koji uče. Na tim principima  predlažem studentima da sebi nadenu engleska imena dok uče engleski.  Naravno, oni se ne odriču svog identiteta, i to svakako nije cilj učenja jezika, već upravo stiču sposobnost da razumeju vrednosti i način razmišljanja druge kulture.
Neki ljudi uče vizuelno, a neki bolje uče na sluh. Međutim, svi učenici mogu imati korist paralelno radeći tri radnje: čitajući, slušajući i iznova ponavljajući naučeno, da bi utvrdili gradivo.  Simultano radeći sve zajedno, vežbaće svoj um “na novom jeziku” i formiraće novi jezički centar u svom mozgu. Kada čujete svoje sopstveno ime, automatski aktivirate jezički centar na maternjem jeziku. Upravo stoga, novo englesko ime ima funkciju aktiviranja novog jezičkog centra kod odraslih učenika.
Marina: Da li je takođe preporučljivo da početnici pričaju na engleskom čim krenu da uče jezik ?
Arkady Zilberman: Ne volim kada čujem ljude kako govore da će čekati dok nisu “spremni” da progovore jezik. To nije ništa drugo do tehnika odugovlačenja zbog straha od neuspeha. Česti i brzi neuspesi znače da ćete sigurno uspeti. Spotaći se, lupiti nešto i pogrešiti dok učite jezik je potpuno prirodno; ako izbegavate da ga koristite to je u suprotnosti sa njegovom suštinom - jezik je namenjen da bi se komuniciralo!
Neće nikad osvanuti dan nakon godina učenja, kada ćete se pogledati u ogledalo i shvatiti da je obećani dan konačno stigao i da ćete odjednom početi da pričate jezik bez muke, kao da vam je maternji ! Smešno je i pomisliti da se tako nešto može desiti ako nikad niste vežbali.
Marina: Možete li čitaocima našeg bloga www.engleskizapocetnike.com dati neki praktični savet ?
Arkady Zilberman: Najbitniji, a u isto vreme i najjednostavniji savet je - promenite svoje navike u učenju stranog jezika ! Naučite 20 reči u nekoliko rečenica i onda ih koristite koliko god možete! Budite maštoviti. Onda naučite još reči u rečenicama, i videćete da postaje sve lakše i lakše, posebno ako koristite svoje nove rečenice brzo i automatski, tako da ne dođe do podsvesnog prevođenja na svoj maternji jezik. Tako ćete se naći na dobrom putu ka lakom savladavanju razmišljanja na novom jeziku!
Tokom rane faze možete koristiti više svoj maternji jezik, nego jezik koji učite, to je sasvim u redu. Takođe ćete verovatno prevoditi pre nego što ćete “tečno razmišljati”, i to je isto u redu. Ono što je bitno je da se svesno trudite da  koristite jezik koji učite u svojim mislima, ne samo u razgovoru. Mogu vam obećati jednu stvar: ako se svesno i neprestano trudite da  promislite sve što kažete na engleskom, počećete da sami sebe iznenađujete.
Marina: “Koristite jezik koji učite u svojim mislima” je tako dragocen savet, a ipak profesori stranih jezika retko ikad daju tako praktične savete svojim studentima.  Da li mislite da može da se nauči jezik bez pomoći profesora ? Kao što vidite, na blog je postavljena anketa na ovu temu. Većina pratilaca ovog bloga smatra da je profesor potreban za učenje jezika. Kakvo je Vaše mišljenje ?
Arkady Zilberman: Odgovor na ovo pitanje može biti višestuk. Jedna krajnost je ona koju zastupaju lingvisti kao što je Nikolay Zamyatnov koji veruje da “Ne možeš biti naučen stranom jeziku” i on je i objavio knjigu (na ruskom) koja se tako zove. Međutim, on objašnjava u svojoj knjizi da učenik može učiti novi jezik sam, ili sa profesorom ako je sposoban da prebrodi mnoga pogrešna viđenja konvencionalnih metoda učenja stranog jezika.
Čuveni lingvista i ljubitelj učenja stranih jezika, John Fotheringham, je došao do sličnog zaključka. John piše u svom blogu “... što dublje ulazim u jezik, sve više shvatam da se jezici ne mogu u stvari “naučiti”. Pre će biti da fluentnost  najpre zavisi od toga koliko vremena provedete aktivno slušajući, govoreći, čitajući i pišući jezik koji učite.”
Ja lično verujem da čovek može naučiti jezik bez profesora; međutim, taj pristup ne bih preporučio jer nije adekvatan za većinu učenika. Vrlo mali broj odraslih je sposobno da očuva svoju vizuelnu moć i uči jezik direktno asocirajući strane reči  sa slikama i osećanjima.Većina odraslih  nakon godina provedenih u školi daje prednost logici i pokušava da memoriše reči na engleskom, kao prevod na svoj maternji jezik. Ova informacija može biti od koristi kada čitate engleski tekst, ali nemate puno koristi od nje kada pokušate da pričate.
Sticanje fluentnosti u engleskom je odgovornost učenika, ali ako ih vodi profesor koji daje dobre savete i pomaže im da promene svoje stare neefikasne navike, šanse za uspeh su puno veće. Studenti lakše usvajaju jezik ako koriste programe za samostalno učenje, koji im pomažu da slušaju, imitiraju i vežbaju engleski, pre nego da memorišu pravila i reči. Učenik (ne profesor!) provodi veći deo vremena pričajući/vežbajući engelski uz multimedijalne proizvode. On mora da se opusti i imitira ritam novog jezika. Vežbe izgovora se najbolje rade kada ste sami i uživite se u ulogu.
Marina: Arkady, kažete da “učenje jezika bez profesora ne bi bilo moguće za većinu učenika, već samo za neke”. Možete li nam nešto preciznije  reći na ovu temu i dati nam kvantitativnu procenu ?

Arkady Zilberman: Moguće je za otprilike 5%  ljudi; većina (oko 95%) će se suočiti sa velikim teškoćama. Pet posto ljudi nekako održi  vizuelnu mogućnost koju većina dece ima, tako da oni mogu da nauče jezik bez profesora.

Većina ljudi oko osamnaeste godine gubi svoju sposobnost vizuelne percepcije i priklanjaju se logici. Imamo toliko predmeta u školi i savladavamo ih kroz informacije, pa tako učimo i jezik, kao informaciju, što je i logično. U tom slučaju i ne možemo da izbegnemo problem “podsvesnog prevođenja”, ako ne učimo na vizuelni način!

Na primer: pretpostavite da hoćete da naučite reč “planina” na engleskom. Đaci koji uče na ovaj vizuelni način će zamisliti sliku planine; ostali, koji uče na “logički” će pevesti reč “mountain” na srpski i pokušaće da memoriše par “mountain = planina”. Prva grupa učenika može da uči bez profesora, a druga grupa bi trebala da potraži pomoć profesora, posebno onog koji razume problem “podsvesnog prevođenja”.
Marina: Moji stariji polaznici često kažu “ne mogu više da učim engleski brzo kao što to deca rade” ili “E, da sam počeo da učim kada sam bio dete!” Da li je tačno da odrasli ne mogu da uče s lakoćom kao što to čine deca ?
Arkady Zilberman: Deca uče spontano, ali odrasli mogu da uče brže od dece. Uvek me razočara kada čujem kad stariji studenti kažu da više nisu sposobni da uče strane jezike. Oni imaju iskustvo i znanje koje može da im pomogne da uče brže od dece, samo moraju da prevaziđu tu zabludu. Ne treba da brinu kako zvuči ono što izgovaraju, već da se jednostavno fokusiraju na komunikaciju. Ne treba da razmišljaju o gramatici i da procenjuju svoj izgovor, već da prenesu značenje.
Dok se učenik ne počne osećati prilično sigurno učeći strani jezik, gramatička ispravnost treba da bude na drugom mestu. Ne smatram da se gramatika treba učiti uz pravila ili testove. Gramatika je apstrakcija, teoretsko objašnjenje funkcija reči. Zbog toga, pokušavanje da se memorišu pravila engleske gramatike na maternjem jeziku može da bude samo kontraproduktivno. Često se đaci osećaju prilično istraumirano dok rade vežbe i odgovaraju na pitanja koja procenjuju njihovo znanje gramatike. U suštini, tek kroz “izlaganje jeziku” gramatika može da se usavrši, jer pričamo koristeći već sročene fraze. Prilikom učenja jezika, učenik ne stiče toliko znanja, koliko vežba jezičke veštine kroz ponavljanje.  Učenik uči samim korišćenjem jezika, a ne kroz teoriju.
Kada nema testova, ispitivanja, gramatičkih vežbi, učenici su u stanju da naprave veliki korak napred! Svoje velike pobede dožive prilično brzo, kada vide da mogu da koriste gotove fraze koje nisu napamet naučene, već istrenirane kroz uzastopno ponavljane uz audio snimke.
Marina: Potpuno se slažem! Upravo svojim LB softverom Vi to i nudite učenicima engleskog jezika. U narednom delu našeg intervjua želela bih da nam otkrijete više detalja. U međuvremenu, pozvala bih brojne pratioce našeg bloga da posete Language Bridge sajt i odgledaju video na ovu temu i postave pitanja u komentarima - neka sami procene kako vaš metod funkcioniše. Da li je moguće snimiti probnu verziju preko Vašeg sajta?
Arkady Zilberman: Kompanija Language Bridge Technology je odlučila da ponudi LB program na besplatno korišćenje svim profesorima i studentima do 1. oktobra 2011. godine. Verujemo da je učenje uz praksu najbolji način. Takođe verujemo da omogućavanjem beslatnog korišćenja ovog najefikasnijeg metoda učenja engleskog otvaramo vrata izgradnji LB kao prepoznatljivog imena sa odličnim preporukama.
Da bi preuzeli kompletnu verziju LBT programa besplatno, treba da nam pošaljete imejl preko info@language-bridge.com sa kratkim objašnjenjem šta želite da postignete prilikom učenja engleskog. Mi od vas očekujemo da podelite sa nama vaše iskustvo i napredak u sticanju fluentnosti u engleskom.  Takođe napišite u vašoj poruci koju verziju softvera želite da primite. Spisak je dat na Download stranici.  
Unapred se radujem što ću predstaviti LB softver u sledećem blog postu, kao i što ću imati priliku da odgovorim na pitanja koja vaš čitaoci budu postavili u komentarima.

No comments: