February 21, 2013

Učenje i emocije prvi deo - 25. od 365 dana engleskog :)

Dok su deca bila kod svojih prijatelja, a suprug na poslu, sedela sam sama u kući i čitala knjigu. Nije bio krimi roman u pitanju, već jednostavna kratka priča. Dok sam je čitala, čula sam slab i nejasan zvuk. Prestala sam da čitam i  učinilo mi se da ga čujem ponovo, malo jače.

Iako je kuća o kojoj vam pričam bila u šumi, iako je to prilično bezbedan kraj, nedavno je bilo nekoliko  provala. Zvuk se ponovo čuo, a ja sam se ponadala da je u pitanju bojler, koji inače zna da se povremeno oglasi, i vratila sam se knjizi. Dok sam se pretvarala da čitam, setila sam se da u ovoj kući nemamo nikakvog bojlera. Ponovo zvuci. Okrenula sam stranicu, i ovaj put prstom pratila tekst da bih zadržala pažnju. Buka se pojačavala i konačno sam shvatila da dolazi iz podruma i da moram potražiti pomoć.

Onog momenta kada sam sama sebi predočila provalnike kako ulaze u kuću, ubrzala sam se. Spustila sam knjigu, ruke su mi drhtale i na pristima sam došla do telefona. Dok su zvuci postajali sve jači, počela sam da okrećem sveščicu sa brojevima lokalne policijske stanice, jer sam mislila da će oni brže stići, ali sam bila toliko uplašena da nisam mogla da vidim brojeve, a kako su se zvuci pojačavali i približavali, nisam mogla ni da pročitam šta piše. U panici sam pozvala 192.

Došli su neverovatno brzo, iskočili iz policijskih kola, sve sa  pištoljima pitali da li sam dobro. Pokazala sam im da ćute i onda iza ugla,  u pravcu podruma, iz kojeg su se čuli zvuci. Odmah su se bacili na izvršavanje svog zadatka, ali već narednog sekunda sam čula smeh. "Hoćete li da vidite vaše kriminalce ?"

Iza kuće je bila porodica jelena koji su žvakali grane mog filadendrona i udarali ih o metalna vrata na podrumu. Kada je policija otišla, i kada sam došla malo k sebi, shvatila sam da se strah preprečio između mene i mog znanja i informacija. Nisam mogla čak ni da čitam slova!

Ovo je svakako istinita priča*, ali ne moja, već izuzetnog pedagaga i edukatora, Priscilla-e L. Vail, kojom je počela svoju priču o povezanosti procesa učenja i emocija.

Sigurno vam se nisu desile ovako drastične stvari da bi videli kako neka emocija, kao što je strah, može da vas blokira, ne samo da kažete nešto na stranom jeziku, već i na maternjem.  Autorka prethodne priče dalje daje jednostavno objašnjenje:
  • Kada ste suočeni sa frustracijom, brigom, očajanjem ili stidom, jednostavno nestane kontakta između  memorije i rasuđivanja i nemate kapacitet da povezujete stvari.

  • Emocionalna komponenta mozga, njegov limbički sistem ima moć da otvori ili zatvori pristup memoriji, pamćenju, učenju i mogućnost stvaranja novih veza:



Ako odgledate video na ovoj stranici, videćete kako su neuroni koji obavljaju različite funcije povezani. Na limbičkom nivou, mozak tumači emotivne stimuluse koje šalju neuroni kao:
  • neutralne 
  • pozitivne
  • negativne
Na osnovu tumačenja ovih stimulusa, naš organizam i  celo telo reaguje. Ovde je bitno videti da je sam proces  tumačenja ključan: on nam otvara ili zatvara (blokira) više funkcije. Ako limbički sistem protumači nešto kao "opasno" (kao što je to bila "buka" u našoj priči), zarad samoodržanja, mi se praktično zatvaramo prema svim "višim" sferama (nesposobnost da pročitamo tekst koji nam je pred očima) i  "lift se zatvara i ide dole".  Nasuprot tome, kada smo opušteni, zadovoljni i u dobrom raspoloženju, limbički sistem to tumači kao dobar znak : "sve je super", i "lift bez problema odlazi gore, otvarajući vrata i veze ka višim sferama znanja, maštovitosti i kreativnosti".

Kada pričamo o učenju engleskog, ova ista priča zvuči ovako:


Ovo je upravo ilustracija jednog od najčešćih problema u napredovanju u učenju jezika, padu motivacije, stalnom vraćanju na početak, odustajanju i ponovnom počinjanju.

Prvi  korak ka rešenju  je svakako razumevanje problema i njegovog uzroka, što sam pokušala maksimalno jednostavno da prikažem uz pomoć prevoda* teksta ovog poznatog pedagoga. U narednim javljanjima ću pokušati da podelim svoja iskustva iz prakse, kao i znanja koja sam stekla čitajući još nekoliko odličnih autora.

Ako želite da podelite svoje iskustvo na ovu temu, možete mi napisati mejl (preko "kontakt" stranice), ili ostaviti komentar ispod teksta. Unapred hvala!

*sama priča  nije bukvalno prevedena, već "prepevana", što će biti interesantno za koji mesec, kada budemo pričali o učenju jezika i prevođenju i blokadi do koje prevođenje može da nas dovede ;)

3 comments:

Ruda-Bj said...

Hvala Marina.
Čini mi se da mi je upravo ovaj članak trebao kako bi ponovno povratio početnu motivaciju.

Milos Somborac said...

Marina, hvala na ovom članku/lekciji: od skora učim i primenjujem Mape Uma od Tonija Buzana pa mi je ovo što sam sad pročitao vrlo interesantno.

Već par meseci čitam redom tvoje lekcije i uživam u obnavljanju (i unapređivanju) mog engleskog uz tvoje lekcije i savete na zabavan i celovit način. Meni lično nikad nisu odgovarale konvencionalne metode učenja pa mi je ovo što ti predaješ jako dobro.

Smatram da je "Engleski za početnike" najbolji online kurs engleskog na ex-Yu prostorima (a možda i šire, ne znam). Najbolji poduhvat ti je "Engleski za 365 dana" pošto je to uređena varijanta koja omogućava da po malo učimo svaki dan. Upravo tako i radim.

Hvala i srećno u daljem razvijanju bloga.

Marina Petrovic said...

Ćao Miloše i hvala na komentaru, utiscima i pohvalama! Nisam smela da Vam odgovorim dok ponovo nisam počela da objavljujem svakodnevne postove :) Da, ključ je u svakodnevnom radu!