February 26, 2013

Engleski jezik 30 dan - zašto zaboravljamo značenje reči ?

Kao što znate danas odgovaram na vaša najčešće nedoumice, a jedna od njih je svakako pitanje koje mi je postavio jedan od vernih pratilaca bloga, (čekam za dozvolu da napišem njegovo ime), i na tome mu se posebno zahvaljujem :

"Zašto se značenje reči tako brzo zaboravlja ?"

Želim na prvom mestu da vam kažem da je to potuno normalno i SVI zaboravljamo i to vrlo brzo i temeljno!


Evo nekoliko interesantnih podataka na tu temu, koje sam pronašla u knjizi "Brain Rules" Džona Medine (u podnaslovu) 12 Principa za preživljavanje i uspeh na poslu, kod kuće i u školi:

Nemački psiholog Hermann Ebbinghaus je još u 19. veku proučavao i eksperimentisao sa pamćenjem slogova koji nisu imali ni smisla ni značenja i 1885. godine* je ustanovio formulu zaboravljanja. Da vas ne opterećujem detaljima, suština je da naučeno zaboravljamo brzo i neumitno. Pošto na ovom blogu pričamo o učenju jezika i pitanje koje nas muči se odnosi na reči, mislim da će se Ebinghausovi eksperimenti o učenju kratkih slogova koji baš ništa ne znače, savršeno uklopiti u ovu temu:
  • Posle 20 minuta zaboravi se oko 40% zapamćenih slogova
  • Posle 1 sata zaboravi se oko 55% zapamćenih slogova
  • Posle 10 sati zaboravi se oko 65% zapameenih slogova
  • Posle 1 dana zaboravi se oko 67% zapamćenih slogova
  • Posle 2 dana zaboravi se oko 72% zapamćenih slogova
  • Posle 7 dana zaboravi se oko 75% zapamćenih slogova
  • Posle 30 dana zaboravi se oko 80% zapamćenih slogova
* Interesantno da su njegovi eksperimenti i zaključci i dan danas neosporeni, potvrđeni i imaju potporu u puno temeljnijim i modernijim eksperimentima i istraživanjima. 
  • Zaključak koji može svako da izvede je da je najbolji način borbe protiv zaborava upravo u tome da se u prva dva dana naučene reči ponavljaju što češće (tehnika učenja "spaced repetition" = ponavljanje (u sve ređim) intervalima)
  • Ovo naravno nije jedini način borbe protiv zaboravljanja! Ebinghaus je preko 30 godina beležio svoje uspehe i padove u memorisanju besmislenih reči i došao je i do logičnog zaključka da reči koje su mogle da se lakše asociraju (povežu), pamćene su uspešnije i duže. Na primer lakše ćete zapamtiti reč "sister", jer vas podseća na reč "sestra" nego reč "daughter", što znači "ćerka". 
Međutim, pored ove dve tehnike koje će vam pomoći da bolje pamtite, ima puno drugih faktora koji mogu da poboljšaju  brzinu i trajnost pamćenja, kao i brzinu prisećanja naučenog!


Knjiga "Brain Rules" (Brain Rules = bukvalno "pravila mozga" "mozak vlada" ili "mozak je zakon"), ima toliko korisnih informacija, da ne bih mogla sve da vam prepričam u jednom tekstu, ali pokušaću da sve podelim sa vama u nekoliko narednih javljanja, koji će se svakako preklopiti sa temom učenja i emocija, o čemu sam vam već počela pisati.

Ono što je relevantno za današnje pitanje je kako izgleda sam proces pamćenja:  Profesor Medina prvi momenat usvajanja znanja slikovito predstavlja kao blender koji radi iako je ostao otvoren, pa sadržaj leti na sve strane. U prevodu: kada pamtimo, naš mozak secka i razbacuje podatke, počev od
  • konkretne informacije ("daughter" znači "ćerka"), preko drugih podataka kao što su 
  • percepcija (zvuk ove reči, izgled reči, raspored slova), 
  • prostora  i okoline gde se nalazimo kada učimo određenu reč, preko 
  • emocija koje osećamo dok je učimo  
  • itd. itd. 
Sada kada sam nabrojala samo nekoliko slojeva podataka koje nosi pamćenje samo jedne jedine reči, koji su "raspršeni" kojekuda po mozgu, možete samo zamisliti koliko delova treba povezati kada istu tu jednu jedinu reč treba ponovo prizvati iz memorije i aktivno upotrebiti ?

Različiti eksperimenti na ovu temu su pokazali da je pamćenje jače i dugotrajnije
  1. što je komplikovaniji i delikatniji proces prvobitnog usvajanja reči ( možete primeniti ovo na bilo koje "znanje").
  2. što je pamćenje forme povezanije sa značenjem. U eksperimentu su dvema grupama ljudi dali da pamte liste reči. Prva grupa je trebala da razmišlja o fizičkom izgledu slova, broju dijagonalnih linija dok uči reči, dok je drugoj grupi zadato da razmišlja o značenju reči i koliko im se reči sviđaju i ne sviđaju. Nakon nekoliko minuta, ispitanici su trebali da zapišu liste reči kojih se sećaju. Rezultat, koji je kasnije potvrđen u eksperimentima širom sveta, je pokazao da je grupa koja je razmišljala o značenju zapamtila dva do tri puta više reči
  3. što je proces učenja "ličniji" (ovde već ulazimo u sferu emocija i prve tačke koja se odnosi na "komplikovanost") 
Dozvolite mi da odužim ovu fascinantnu priču još jednim bitnim, ako ne i ključnim podatkom i još jednim fantastičnim poređenjem koji daje doktor Medina (na samom kraju ću dodati i Youtube snimak, da vidite samo kako je simpatičan!).

Ako bi poredili ljudski mozak sa kompjuterom, mogli bi pomisliti da se mesto gde se procesiraju i pamte reči/znanja/događaji... nalazi u jednom delu mozga, a mesto sa kog se oni pozivaju na drugom. Kao što vam je slika blendera (možda) nagovestila, mesto gde se nova znanja i utisci zabeleže je upravo i mesto sa kog se oni pozivaju - znači raštrkani su razbacani kojekuda.

Da bi mogli zamisliti kako to izgleda, autor u knjizi prepričava jednu urbanu legendu: Prilikom obnavljanja univezitetskog centra, okolnih zgrada, travnjaka i celog kompleksa, krajem leta su zatražili od direktora da im dostavi nacrt staza koje povezuju zgrade da bi se asfaltirale dok je još vreme. Ovaj pronicljivi čovek je rekao da će staze biti trajne i zbog toga se taj posao neće raditi ove godine, već tek  sledeće. Kada je prošla školska godina i kada su studenti sami utabali najlogičnije i najefikasnije staze od jedne zgrade do druge, a između iznikli zeleni travnjaci, direktor je samo pokazao da je nacrt već tu, jedino što ostaje da se staze asfaltiraju.

Upravo tako i naš mozak pamti. Svakodnevno ponavljanje naučenog, asociranje i vezivanje prostora, kretnji** i emocija*** prilikom učenja, predstavlja upravo "utabavanje staza" koje mogu postati i trajne ("asfaltirane")... naravno,  ako ih ne zapustimo :)




**više o učenju u vezi sa prostorom  i kretanjem u jednom od narednih javljanja
***emocije i učenje, 2. deo u četvrtak

1 comment:

Milos Somborac said...

Marina, hvala na ovom postu! Sve je to tačno što je psiholog Herman izložio u svojoj studiji o zaboravljanju. Nešto slično tome (kao i onome što govori gospodin Medina) ima i u knjigama Tonija Buzana, kao što su Mape uma i Savršeno pamćenje, verovatno si čitala i ti.

Hteo bih da ti predložim jednu mogućnost da proširiš svoj posao. Možeš da ponudiš tvoje usluge podučavanja engleskog i srpskog jezika na jednoj velikoj e-prodavnici. Više informacija možeš naći ovde:

http://www.tripleclicks.com/12634705/ECA